Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Proces tranzicije i restruktuiranja preduzeća". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Univerzitet u Prištini

Ekonomski fakultet

Proces tranzicije i restruktuiranja preduzeća

SEMINARSKI RAD

Univerzitet u Prištini

Ekonomski fakultet

Proces tranzicije i restruktuiranja preduzeća

SEMINARSKI RAD

Sadržaj:

TOC \o "1-3" \h \z \t "Heading 4;4;Heading 5;5"

Uvod

Globalizacija je je ujedno izgradnja višestrukih međunarodnih odnosa i proces promena. Talas globalizacije koji je počeo posle drugog svetskog rata je bio oblikovan međunarodnim pravilima ili institucijama od dobro poznate Svetske banke do relativno nepoznate Međunarodne organizacije za standardizaciju. Mada je ovaj proces imao periode zastoja i ubrzanja u toku poslednjih pedeset godina, sada je potpuno drugačiji nego u ranom periodu svetske istorije. Razvoj standardizovanih pravila, međunarodni sistem trgovine, povećana integracija fmansijskih tržišta i novi institucionalni razvoj je stvorio različit međunarodni ekonomski sistem od onog koji je pre postojao. Zaista, sledeći korak i pravac globalizacije će zavisiti u širem smislu od kolektivnog izbora nacionalnih vlada da li ili ne nastaviti razvoj ovih novih intstitucionalnih pravila igre.

Dva ključna aksioma procesa tranzicije predstavljaju konstituisanje sistema tržišne privrede i formiranje tržišno orijentisanog preduzeća. To podrazumeva, na makroekonomskom nivou izgradnju poslovnog ambijenta primerenog razvijenim tržišnim privredama, a na mikroekonomskom nivou, niz strukturnih promena u okviru preduzeća, usmerenih ka unapređenju efikasnosti poslovanja i prilagođavanju zahtevima tržišta.

Više od 150 hiljada velikih preduzeća iz 27 zemalja u tranziciji su se u protekloj deceniji suočili sa poslovanjem u bitno izmenjenom političkom i ekonomskom okruženju. Pojedina od tih preduzeća, sprovodeći opsežne procese prestrukturiranja, odgovorila su na nametnute izazove i uspela su da obezbede uspešno poslovanje. Sa druge strane, mnoga od njih su nastavila da posluju na prevaziđeni način ili se nisu, uprkos sprovedenim promenama, adekvatno prilagodila novim uslovima. To je najčešće imalo za posledicu njihovo puko vegetiranje, kao i brojne teškoće i probleme - kako za preduzeća i njihove zaposlene, tako i za ekonomije zemalja tranzicije u kojima korpus velikih preduzeća još uvek ima veoma značajno učešće u strukturi privrede.

Kako se pojam restrukturiranja, očito, odnosi na proces promene strukture, boljem razumevanju značenja ovog pojma moglo bi da doprinese objašnjenje pojma stukture.

Struktura se može definisati kao „specifičan, stabilan, odnos između ključnih elemenata u konkurentskoj funkciji ili procesu“ . Strukture se oblikuju od strane internih snaga u preduzeću, pod uticajem eksternog okruženja. Bazične strukture preduzeća predstavljaju sredstva, kapital, upravljanje i menadžment, troškovi i organizacija. Date strukture, determinišu performanse preduzeća. Kao zadati stabilni odnosi, strukture istovremeno uvode i definišu ograničenja sa kojim se preduzeća suočavaju u svakodnevnom poslovanju. S druge strane, svakodnevno poslovanje preduzeća dovodi do promena struktura preduzeća. Međutim, takve spontane i kontinualne promene struktura su blagog inteziteta i ne mogu se podvesti pod termin restrukturiranja; i nakon njih strukture, u najvećoj meri, ostaju, onakve kakve su inicijalno postavljene, često anahrone i nepodesne u odnosu na promenjeno eksterno okruženje. Stoga nije čudno da preduzeća povremeno ulaze u procese restrukturiranja. Za razliku od svakodnevnih promena struktura, promene koje se dešavaju kao rezultat restrukturiranja nisu spontane i kontinualne, već sračunato izazvane i diskontinualne. Takođe, ishod procesa restrukturiranja preduzeća nisu blage promene strukture, već značajne promene u jednoj ili više bazičnih struktura preduzeća. Promene struktura treba da rezultiraju dugoročnijim boljim, performansama korporacija.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]